Fatma i Mejra su slavne

Ponovni pocetak

Posle duze pauze, mnogo razmisljana, odlucili smo da ponovo udahnemo zivot ovom blogu. Ovog puta za promenu moja prica nece biti potresna. Ne zato sto nema razloga za to,vec zato sto zelim Mitrovicu da predstavim kao grad u kome ljudi zive, rade i skoluju se. Bas kao i u svakom drugom mestu u Srbiji.
Pre par godina otisla sam zbog studija iz svog rodnog grada. Povremeni dolasci su mi omogucili da ovaj ga vidim objektivnije od osoba koje su u njemu non-stop.
Od 1999. pa do danas Kosovska Mitrovica je pretrpela mnogo promena. Svaki stanovnik ovog grada je na neki, svoj nacin, dobio mogucnost da ucestvuje u formiranju njenog novog lica. Ulice su dobile novi izgled, okicene bezbrojnim redovima trafika, butika i prodavnica. Parking mesto je postao svaki slobodni pedalj ulice. Vrlo mali prostor nas je naterao, da nesvesno promenimo nas grad iz korena.
Ali, ma koliko se sve ovo cinilo strasnim, nemogucim za zivot ziveti u Mitrovici na neki nacin predstavlja i privilegiju. Nikada ne mozete biti usamljeni ovde. Sva ta “luda situacija” okrece ljude jedne ka drugima.
Mnogo mojih kolega, koji su se igrom slucaja zatekli ovde, zavoleli su Mitrovicu bas kao i mi koji smo ovde rodjeni.
Da bih i onima koji nikada nisu bili u njoj docarala kako izgleda ziveti ovde a onima koji su deo ovog grada otkrila svoje misljenje i utiske o nasem gradicu prikljucila sam se pisanju ovog bloga!

Danaja

Pozorište u Kosovskoj Mitrovici - nova sredstva za izgradnju

Ministar kulture Republike Srbije Vojislav Brajović i direktor Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici Nenad Todorović, potpisali su danas Ugovor o prenosu sredstava za realizaciju prve faze izgradnje tog pozorišta, saopšteno je danas iz Ministarstva kulture. U saopštenju se navodi da su sredstva u iznosu od četiri miliona dinara, koja su namenjena izgradnji pozorišta u Kosovskoj Mitrovici, deo budžetski bilansiranih sredstava. "Sredstva su namenjena izradi generalnog, odnosno idejnog i detaljno razrađenog glavnog projekta sa kompletnom projektnom dokumentacijom za to pozorište", piše u saopštenju.

Izvor

Neredi (sukobi) u Kosovskoj Mitrovici nakon akcije vađenja srba koji su protestovali u zgradi suda

Prepao me je poziv na mobilnom telefonu u kome mi devojka govori kako su sukobi u Kosovskoj Mitorivic ponovo počeli. Pitao sam je kako su njeni i rekla je da su dobro. Hvala bogu.
Mnogi drugi na žalost nisu.

Setio sam se da je u jutarnjem programu saopšteno da je UNMIK iznenadnom akcijom izvadio (ne znam na koji način) srbe iz suda.

Evo prvih vesti:

UMNIK upao u zgradu suda u Severnoj Kosovskoj Mitrovici i uhapsio 53 osobe - RTS
Neredi prestali, povukla se UMNIK policija - Blic
Neredi u severnom delu Kosovske Mitrovice - BBC serbian

Severna Kosovska Mitrovica - put - prvi deo

Proslog vikenda posetila sam Mitrovicu.

Konacno oslobodjena obaveza nisam nasal bolji nacin da se opustim vec da odem I uverim se da se situacija na Kosovu polako stabilizijuje. Pod tim ne podrazumevam prihvatanje jednostrane nezavisnisti ili bezbednost ljudi u enklavama nego da je sve preslo u zonu mirnih protesta I prepusteno politickim igrama. Iako ne mislim da je to najsrecnije resenje, nemamo izbora a da ne bude po cenu zivota neduznih ljudi.

Dok sam putovala imala sam prilike da uzivam u sesto-casovnom posmatranju reke, brda drveca, oblaka…

Ibar nas je vodio!

To je reka koja se prostire duz skoro cele magistrale(ibarske).Poslednjih godina je posnata po mitrovackim mostovima. Zapravo, sada predstavlja fizicku granicu izmedju juznog I severnog dela Mitrovice. Osim toga, svedok je mnogih dogadjaja, ratnih I posleratnih koji su obelezili moje tinejdzerske dane.

Posle punih pet sati voznje dosli smo do granice.

I nisam se nesto obradovala. Kovitlao se u meni patriotizam I ego u obliku averzije prema stranoj uniformi. Hladna lica nezainteresovano su obavila rutinske kontrole I propustila nas da slobodno, u nasoj zemlji,prodjemo narednih 10-tak kilometara.

Neposredno pred ulazak u Mitrovicu ugledala sam tvrdjavu na brdu Mali Zvecan I iznenadila me je zastava na njoj. Ranije je nije bilo. Kasnije sam shvatila da je severno Kosovo preplavljeno zastavam I parolama.

Naravno, opet su nas pozdravili razdragani vojnici koji koliko se dosadjuju zaborave gde su, sta rade I koliko su nepozeljni. I oni su valjda ljudi, samo ljubazno I posteno zaradjuju svoj evro!

I stigli smo do “mosta”, kraja mog puta i same granice srpskog dela Mitrovice. Urbanizovane zgrade koje vidite nazalost nismo imale srece da dobijemo pa zato,kao I vi sada mozemo samo da ih posmatramo. To je vec juzni deo grada.

Severni deo Kosova sada cini oko pedestet kilometara od granice sa Srbijom I enclave koje nisu direktno povezane sa srpskim stanovnistvom u severnom delu. To je jako mali deo u odnosu na celu teritoriju Kosova kao sto je I severni deo Mitrovice mali u odnosu na celu Mitrovicu.

Iako mala, Mitrovica svakodnevno prozivljava mnogo dogadjaja koji su vredni pominjanja a koji najcesce prodju nezapazeno I ostanu u senci politicke situacije na ovom podrucju.

P. S. Klikom na fotografije, mozete ih uvecati.

Kosovo je srce Srbije a Srbija cije je?

Jedan od mnogobojnih natpisa na izlozima prodavnica kako ih ne bi polupali. Pogledajte sve fotografije u galeriji i mapu Beograda na kojoj se vidi gde je koja fotografija slikana.

Jos jedan novi dan. Ptice, sunce, osmeh. Da nisam tu gde sam I da nisam ono sto sam, radovala bih se lepom februarskom jutru. Ali?! Prisecam se jucerasnjeg dana ili prekjucerasnjeg, i ne znam, svi su isti od 17-tog Februara.

Ne bavim se politikom, rado bih ukinula tu nauku ali neko mora I drzavu da vodi ako je uopste to smisao politike. Ni to vise ne znam! Tako se danas u Srbiji malo sta zna. Ono u sta sam sigurna je da pokusavam da spremim usmeni deo ispita za sledecu nedelju ali su mi misli u mom rodnom gradu, Kosovskoj Mitrovici. To me je juce izvuklo na proteste, to je najmanje sto sam mogla iz Beograda da uradim. I eto ga jos jedno ali!

Polupani Beograd neodoljivo podseca na Mitrovicu I Srbiju verovatno (bila sam u KM tada) posle bombardovanja. Razlika je sto ovo nije radial Amerika Srbiji nego Srbija Srbiji. Svi pricaju o Evropi, stranom kapitalu, a mi razbili banke. I ajde samo banke nego I prodavnice I ono sto je strano I ono sto nije. Ponelo nas valjda! Neki su tu I profitirali, mladi vole besplatnu, skupu garderobu. Ma samo besplatnu! O ambasadama ne bih ni da pricam, to je vec domen pre pomenute nauke.

I sada ja trebam da se osecam normalno sto sam mlada? Sta je sa mladima u Mitrovici?

Oni su naucili za poslednjih 10-tak godina da ne treba sami sebe da povredjujemo, ima ko ce to da radi. Mi treba da se samo drzimo nase polovine Ibra, strepimo da ‘Siptari ne predju most’ I zivimo negde u medjuvremenu. To medjuvreme jos uvek, ocigledno, nije doslo. Ko zna I kada ce s obzirom na trenutne dogadjaje.

Svi pricaju o nekom pravu, rezolucijama, nacijama i unijama i ne vidim da se neko setio da mi trebamo da budemo nacija, jedinstvena, pravno uredjena. Ne, ne to ce strani mirovnjaci da nam rese a mi cemo im braniti. Navijacima, bombicama, kako god ali vazno je da nam uzalud prolaze godine, da izgubimo osecaj za normalan zivot, da sto vise idemo unazad, da se vratimo nasoj istoriji (500, 50, ili 10 godina pod nekim). Drugacije se ne bi setili ko smo. Malo ljudi misli na Pravoslavnu crkvu, nije fensi. Zato ce Moleban za spas srpskog naroda odraditi posao.

Dokle vise ljudi!!!?

Pogledajte slideshow: